Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

06/08/2012

Kada sunce počne da zalazi, nebo iz trenutka u trenutak menja svoju boju da bi u sumrak bilo obojeno najčudesnijim bojama. Ulični lampioni zatim počinju, jedan po jedan, da se pale kako bi istakli glavne čari noći, a noćna slika koja se pojavljuje pred očima potpuno se razlikuje od dnevne.

Povremeno se pitamo kakvo je znanje potrebno profesionalnim fotografima da bi snimili fenomenalne fotografije ovih divnih noćnih scena. U nastavku ćemo vam otkriti neke od ovih tajni.

U čemu može toliko da se razlikuje snimanje noćnih fotografija? Kada uzmemo fotoaparat i izađemo napolje posle zalaska sunca, pokušavamo da zabeležimo prizore koje ova živopisna svetla stvaraju među noćnim senkama. Ali, nažalost – i kao što se može očekivati – rezultati nisu baš veličanstveni. I za razliku od fotografija snimljenih tokom dana kada je svetlo jako, kada pokušamo da snimimo noćnu fotografiju očekuju nas brojne nevidljive prepreke.

Slabo svetlo koje jedva da osvetljava pozadinu, jak kontrast između osvetljenih i neosvetljenih područja, obavezna duga ekspozicija, šum, a da ne pominjemo mešavinu različitog neželjenog svetla koje dopire iz svih pravaca sa neviđenim bojama i objekte van fokusa... Da, postoji čitav niz problema koje je potrebno rešiti da biste mogli da snimite pristojnu noćnu sliku. Ali, svaki trud se na kraju isplati. Takođe, umesto da ove probleme posmatramo kao prepreke, možda možemo da ih iskoristimo. Na taj način, snimićemo fotografije sa atmosferom i ambijentom koji su veoma tipični i upečatljivi za noć. Hajde da čujemo nekoliko korisnih saveta od članova kluba „Noćni prikaz“, specijalista za noćne fotografije.

Članci su obezbeđeni preko sajta „www.nightview.co.kr”

Astrofotografija

Napisao i fotografisao Jaehong Chung (nadimak: pimpman)

Iako astrofotografija predstavlja usko specijalizovanu oblast fotografije, može se posmatrati kao podgrana noćne fotografije jer se većina ovih fotografija snima noću. Međutim, astrofotografije se mogu snimiti i tokom dana, na primer fotografije sunca ili meseca na jutarnjem nebu. Pre svega, postoje dve glavne tehnike snimanja astrofotografije - korišćenje fiksiranog stativa i vođena fotografija.

Jednostavnije rečeno, tehnika vođene fotografije podrazumeva snimanje sazvežđa, nebule, planete ili Mesijerovog objekta pažljivim praćenjem objekta uz dugu ekspoziciju. Ova tehnika je poznata i kao metoda „piggyback“. Takođe, za snimanje fotografije mogu da se koriste teleskop i fotoaparat (primarni fokus ili indirektni metod). I na kraju, fotografije se mogu snimiti i pomoću ekvatorijalnog teleskopa ili astronomskog teleskopa umesto našeg fotoaparata. Vođena fotografija je oblast fotografije koja nije baš poznata široj javnosti. Hajde da se onda usredsredimo isključivo na fotografisanje sa fiksiranim stativom.

Fotografisanje sa fiksiranim stativom podrazumeva postavljanje fotoaparata na stativ radi snimanja objekta na nebu. Za tehniku fiksiranog stativa koriste se metod fiksiranog fokusa i metod dnevnog kretanja. Usled rotacije Zemlje, čini nam se da se zvezde na nebu kreću. Budući da se Zemlja okrene oko svoje ose za jedan dan, to znači da se svakog sata rotira za 15 stepeni. Prema tome, iz naše perspektive, zvezde se noću svakog sata pomere za 15 stepeni, ali u suprotnom smeru. Metod fiksiranog fokusa koristi kratku ekspoziciju za fotografisanje zvezde koja više liči na tačku, nego na zrak svetlosti koji ostavlja trag. Fotografije brojnih zvezda i sazvežđa, pa u izvesnoj meri i Mlečni put, mogu se snimiti na ovaj način.

Pod pretpostavkom da koristite fotoaparat od 35 mm, fotoaparat sa standardnim objektivom od 50 mm može da snimi fotografiju zvezde koja miruje 15 sekundi (na nultom stepenu deklinacije). Što je objektiv širi, veći je i ugao prikaza, pa je potrebno i duže vreme ekspozicije. Suprotno tome, što je veća snaga telefoto objektiva koji koristite, manji je ugao prikaza, pa je i vreme ekspozicije kraće.

Metod dnevnog kretanja koristi dugu ekspoziciju za fotografisanje zvezde koja ostavlja za sobom trag. Ako izaberete ovaj metod, preporučuje se da snimate i okolinu, na primer zgrade, planine, pejzaž u pozadini, umesto da samo snimate zvezde. Kvalitet fotografije takođe zavisi i od pravca zvezdinog repa, brzine i drugih faktora koje treba uzeti u obzir. Zvezde na severnoj hemisferi rotiraju se suprotno od smera kretanja kazaljki na satu, od istoka ka zapadu, sa zvezdom Severnjačom u sredini. Što se bliže okreću ka Severnjači, čini nam se da se sporije rotiraju i obrnuto – što su dalje od centra, čini nam se da se brže kreću. Dok snimate astrofotografiju, možete ujedno učiti i o različitim sazvežđima i postmatrati noćno nebo. Fotografisanje kometa ili meteora (zvezda padalica) može biti interesatnije ako se koristi metoda dnevnog kretanja.

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

①Metod fotografisanja: metod dnevnog kretanja
Datum: 31. januar 2008.
Lokacija: Naksan park u Seoul Daehakro
Vreme: 20:20 do 22:40
(Ukupno vreme ekspozicije: 2 sata i 20 minuta)
Korišćeni objektiv: Pentax SMC DA FISHEYE 10-17
Ukupan broj preseka: 254 fotografije sa ekspozicijama od 30 sekundi (Photoshop kompozitni korišćen)
Dodatni pribor: stativ i alatka za merenje proteklog vremena

②Metod fotografisanja: metod dnevnog kretanja
Datum: 2. februar 2008.
Lokacija: vrh Koresco stambene zgrade (Chiaksan ogranak) u Hoengseong-gun, Gangwon-do
Vreme: 21:17:00 do 23:23 (Ukupno vreme ekspozicije: 2 sata i 6 minuta)
Korišćeni objektiv: Pentax SMC DA FISHEYE 10-17
Ukupan broj preseka: 228 fotografija sa ekspozicijama od 30 sekundi (Photoshop kompozitni korišćen)
Dodatni pribor: stativ i alatka za merenje proteklog vremena
Na ovoj fotografiji je prikazan prolazak Međunarodne svemirske stanice (ISS).

③Metod fotografisanja: metod fiksiranog fokusa
Datum: 5. maj 2008.
Lokacija: Anmyondo, Taean
Korišćeni objektiv: Pentax SMC DA FISHEYE 10-17
Dodatni pribor: stativ
Nikada nisam video tako lep i detaljan prikaz Mlečnog puta.

Opisane fotografije su snimljene fotoaparatom sa filmom od 35 mm i, naravno, rezultati mogu da se razlikuju u zavisnosti od tipa objektiva, ISO vrednosti i drugih faktora. Takođe, pretpostavlja se da fotografije snimate u planinskom, seoskom, primorskom ili pustinjskom području, gde je nivo svetlosnog zagađenja manji nego u urbanom području.

U gradovima, kao što je Seul, gde je svetlosno zagađenje veliko, moguće je, u izvesnoj meri, koristiti metod fiksiranog fokusa. Međutim, sazvežđa ili Mlečni put je teško fotografisati jer su zvezde slabo vidljive. Mogu se fotografisati Mesec ili Sunce pomoću metoda dnevnog kretanja i fotoaparata sa običnim filmom. Međutim, korišćenje ovog metoda za fotografisanje zvezda je komplikovano zbog svetlosnog zagađenja.
Ako koristite fotoaparat sa filmom, potrebno je da razvijete i odštampate (skenirate) film. Često fotografski studiji ne štampaju niti skeniraju film, verujući da ništa nije zabeleženo na njemu. Prema tome, bolje je da ih unapred obavestite da su u pitanju astrofotografije kada odnesete film na obradu.

Ako koristite digitalni fotoaparat (DSLR), možete da snimite nekoliko fotografija zvezde u odgovarajućim intervalima i da ih zatim spojite u jednu fotografiju kako biste videli trag zvezde u većoj ili manjoj meri.

Najpre, upotrebite širokougaoni objektiv da biste snimili veći broj zvezda i izaberite odgovarajuću kompoziciju tražila da biste uskladili snimak sa scenografijom u pozadini. Što se tiče blende, izaberite brzinu zatvarača od 30-60 sekundi u okviru odgovarajućeg opsega da biste izbegli preveliku ekspoziciju. Možete zatim snimiti niz fotografija u toku željenog vremenskog perioda. Što se tiče podešavanja fotoaparata: izaberite ručni režim za režim fotografije, izaberite ručni fokus (neograničeni) za podešavanje fokusa, isključite funkciju smanjenja šuma, izaberite malu ISO brzinu i na kraju, podesite balans bele boje u skladu sa svojim željama. Fotografije zatim možete snimati pomoću stativa i kabla za okidanje ili alatke za merenje proteklog vremena. Baterija mora biti u potpunosti napunjena.

Sledeći korak je da uvezete fotografije snimljene pomoću digitalnog fotoaparata (DSLR) u Photoshop i da dodate kompoziciju sloja. Izaberite fotografiju koja će biti glavna fotografija pre nego što zatim otvorite ostale fotografije, u odgovarajućem redosledu, i postavite ih, jednu preko druge, na isto mesto, kao i glavnu fotografiju. Pri preklapanju dve fotografije, na paleti slojeva kreira se još jedan sloj, pa ćete, prema tome, videti dva sloja. Trebalo bi zatim da vidite mali, beli prozor u prozoru sa paletom slojeva. On se koristi za režim spajanja slojeva kako biste mogli da izaberete metod spajanja za gornji i donji sloj. Izaberite opciju „Osvetli“, koja bi trebalo da bude u sredini. Opcija „Osvetli“ naglašava svetle oblasti slojeva kako trag zvezde ne bi bio preklopljen, već prikazan onakvim kakav jeste. Kako budete nastavljali da slažete slojeve na ovaj način, trag zvezde će postajati sve jasniji, da bi na kraju bio prikazan na fotografiji.

Savet za fotografiju: Zimi se fotoaparat i objektiv mogu zalediti ili orositi. Objektiv možete da prekrijete toplim oblogama da biste ovo u izvesnoj meri sprečili.

Fascinantni noćni festival - vatromet

Napisao i fotografisao Jungdae Kim (nadimak: danny)

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

Osnovna oprema za fotografisanje vatrometa je DSLR fotoaparat sa režimom neograničene ekspozicije, objektiv za zumiranje, stativ, kabl za okidanje i crni karton ili šešir. Pošto ne znamo tačno mesto eksplodiranja vatrometa, za fleksibilnu kompoziciju na ekranu bolje je koristiti objektiv sa širokim uglom zumiranja umesto primarnog objektiva. Pošto vatromet može biti znatno veći, odnosno može da eksplodira na većoj visini nego što to očekujemo, korišćenje širokougaonog objektiva je obavezno, naročito kada se fotografije snimaju sa male udaljenosti. Koristite objektiv za zumiranje da biste postigli željeni ugao prikaza ili kompozicije. Kada odredite željeni ugao, možete da pređete na primarni objektiv da biste dobili jasniju fotografiju.

Vatromet najčešće eksplodira u roki od najviše pet sekundi nakon lansiranja. Prema tome, možete da snimite odlične fotografije vatrometa ako otvor blende podesite na vrednost od F8 do F16, a ISO brzinu na 100 do 200.

Ako želite da fotografišete više vatrometa, podesite fotoaparat na režim neograničene ekspozicije, otvorite zatvarač i prekrijte objektiv crnim kartonom ili šeširom. Objektiv zatim otkrijte samo kada vatromet eksplodira. Ponavljanjem ove radnje, možete da snimite nekoliko vatrometa na jednoj fotografiji. Nemojte da koristite poklopac objektiva jer može doći do pomeranja fotoaparata pri skidanju poklopca, pa pozadina na fotografiji može biti nejasna. Korišćenje kabla za okidanje takođe je obavezno kada koristite režim neograničene ekspozicije (bulb) jer se na taj način sprečava pomeranje fotoaparata.

Postavka autofokusa (AF) možda neće moći da se koristi za vatromete, pa koristite ručni fokus (MF) za podešavanje fokusa fotoaparata. Pošto će se mesto eksplozije vatrometa takođe neznatno razlikovati, preporučuje se da koristite manji otvor blende za veću dubinu polja kada koristite ručni fokus. Možete da koristite automatski režim za balans bele boje (WB), ali korišćenjem režima sijalice ili ručnog balansa bele boje, odnosno ručnim podešavanjem Kelvinove (K) vrednosti može se dobiti bolja, izraženija plava boja u pozadini.

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

Savet 1 za fotografiju: Tokom ranijih faza možete da dobijete znatno jasnije fotografije vatrometa jer se kasnije javlja dim koji umanjuje kvalitet fotografije.

Savet 2 za fotografiju: Umesto da fotografišete samo vatromet, možete da dobijete zanimljivije snimke ako se u pozadini nalazi grad. Da biste to uradili, najpre proverite ekspoziciju grada. Zatim snimite fotografiju koristeći režim neograničene ekspozicije (bulb). Objektiv možete da prekrijete kartonom kada podesite odgovarajuću ekspoziciju. Otkrijte ga kada vatromet eksplodira da biste fotografisali vatromet i gradski predeo zajedno.

Suština noćne fotografije – IC (interchange) fotografija

Napisao i fotografisao Jungdae Kim (nadimak: danny)

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

Glavne prednosti snimanja IC fotografija su svetlosni tragovi farova na vozilima i veličanstvena svetla grada. Da biste čitavu IC fotografiju smestili u jedan kadar, potreban vam je širokougaoni objektiv; u nekim slučajevima, može vam biti potreban objektiv sa efektom ribljeg oka. Naravno, ugao prikaza i kompozicije će se razlikovati u zavisnosti od područja koje fotografišete. Opseg fotografije je takođe stvar izbora, pa tako mnogi fotografi često koriste standardni primarni objektiv. Da biste dobili odličnu fotografiju sa svetlosnim tragom vozila, potrebna vam je veća brzina zatvarača. Kao rezultat toga, nije neophodno da povećate osetljivost, čak ni za noćnu fotografiju, već je možete podesiti na približno 100 ISO. U suštini, brzina zatvarača treba da bude veća od 15 sekundi da bi se dobio pristojan svetlosni trag, a i blendu treba podesiti u skladu sa brzinom zatvarača. Blenda se često za fotografisanje podešava na vrednost F8 do F16 ili veću. Ako je potrebno, brzina zatvarača takođe može da se poveća pomoću ND (neutralna gustina) filtera. Ljubitelji noćne fotografije obožavaju da fotografišu za vreme, takozvanog „čarobnog sata“ – 30 minuta pre i posle zalaska sunca. Ovo je zaista odlično vreme za fotografisanje zalaska sunca, a isto tako i noćnih pejzaža. Međutim, IC fotografije ne moraju da se slikaju samo za vreme ovog čarobnog sata. Iako možete dobiti privlačnije boje ako iskoristite čarobni sat, mislim da su mračniji, noćni časovi bolji ako uzmete samo IC kao subjekat: tamnija pozadina mnogo bolje naglašava bele farove i crvena zadnja svetla na vozilu. Najviše volim da koristim metod polupritiska na okidač, dok za fokusiranje objekata koristim autofokus, a zatim prelazim na ručni fokus. Ako je moguće, upotrebite kabl za okidanje i izaberite ručni umesto automatskog balansa bele boje ili ručno podesite Kelvinovu (K) vrednost da biste dobili fotografiju sa boljim i veličanstvenijim noćnim prizorom. Savet 1 za fotografiju: Podesite balans bele boje na ručno podešavanje fokusiranjem na centralnu liniju IC fotografije gde prolaze vozila. Postoje mnoge vrste dodatnog pribora za podešavanje balansa bele boje. Ja najčešće koristim disk za balans bele boje za WB podešavanje i snimanje noćnih IC fotografija. Savet 2 za fotografiju: Ambijent na fotografiji se menja u skladu sa podešenom brzinom zatvarača. Izaberite koliko veliki svetlosni trag vozila želite da fotografišete. Ako izaberete duže vreme zatvarača, put na fotografiji će biti prepun najrazličitijih svetala, a isto tako svetlosne tragove možete da svedete na nekoliko linija. Kada uporedite ove fotografije, uvidećete karakteristike svake i dobićete neke ideje.

Novi centar pažnje u Seulu – noćna panorama Hanganga

Napisao i fotografisao Yongmin Li (nadimak: mutro)

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

Na fotografijama sa noćnom panoramom Hanganga najčešće se nalaze njegovi mostovi. Možete dobiti sjajne fotografije sa živopisnim bojama neba ako ih snimite neposredno pre ili posle zalaska sunca. Vidljivost, koja zaista utiče na kvalitet fotografije, zavisi od vremenskih uslova, koje treba da razmotrite pre fotografisanja. Kada sam ja zabeležio ovu fotografiju, nebo je bilo izuzetno svetlo, pa je prema tome i brzina zatvarača bila veoma velika. Ali ovo nije bilo dovoljno da snimim svetlosne tragove vozila koja su prolazila mostom Banghwa. Zbog toga sam smanjio brzinu zatvarača sa ISO 100 na 50 da bih fotografisao svetlosne tragove vozila i koristio sam manji otvor blende, od približno F13, kako bih kadrirao i planine u udaljenosti. Biranjem režima jasnog prikaza uspeo sam da dobijem izraženije boje na fotografiji.

Most Banghwa
1. Lokacija: središte planine gde je vidljiv severni kraj mosta Banghwa
2. Datum i vreme: 16. februar 2008., oko 18:30, neposredno pred zalazak sunca
3. Podešavanje: 135 mm F2.0 Merenje svetlosti: Više blendi: F13 Brzina zatvarača: 10 sek ISO: 50 Režim: Clear

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

Ako snimate fotografije u periodu između zalaska sunca i noći, korišćenje režima sijalice je dobra ideja zbog plavkastih tonova koji su tada prisutni na nebu. Postavke fotoaparata za noćne scene koje obično biram su: režim sijalice, radi postizanja jasnijeg prikaza i efekta plavkaste boje, ručno podešavanje Kelvinove vrednosti i AWB (automatski balans bele boje) koji sada postiže pristojan balans bele boje zbog poboljšanih performansi fotoaparata. Što se tiče fokusa, koristim tačku između 1/3 i 1/2 koja se nalazi u srednjem tonu (za objekat bez srednjeg tona, fokus postavljam na tačku čija je jedna polovina u senci, a druga polovina osvetljena) kada se gleda kroz tražilo. Na taj način, obezbeđujem odgovarajuću ekspoziciju sa dubinom polja i dobijam jasnu fotografiju.

Most Sungsan
1. Lokacija: severni kraj mosta Sungsan
2. Datum i vreme: 8. mart 2008., oko 19:00, posle zalaska sunca
3. Podešavanje: 50 mm F1.4 Merenje svetlosti: Više blendi: F11 Brzina zatvarača: 8 sek ISO: 100 Režim: Sijalica

Osvetljavanje cveta – noćne fotografije trešnjinog cveta

Napisao i fotografisao Heonguk Son (nadimak: Sonddadadak~)

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

MF 50 mm F1.4S/Režim ekspozicije: M/Blenda: F8/Brzina zatvarača: 10 sek /ISO: 100/Balans bele boje: Kelvinova vrednost 2780/snimanje slika u RAW formatu/sRGB

Problem kod fotografisanja trešnjinog cveta noću je u tome što cvet nije nepomičan, već se blago njiše pod vetrom. Vrh grane zbog toga može biti zamućen u odnosu na ostale delove fotografije ako koristite dugu ekspoziciju. To znači da je potrebno da povećate ISO vrednost ili da koristite veći otvor blende da biste dobili veću brzinu zatvarača.

Međutim, kada pokušavate da dobijete jasnu sliku čitave grane sa procvalim cvetovima, otvor blende mora biti manji da biste postigli veću dubinu polja. Rezultat ovoga je veća brzina zatvarača. Naravno, dubina polja se povećava ako koristite širokougaoni objektiv. Prema tome, možete postići ovaj efekat s većom dubinom polja – čak i sa manjim otvorom blende – ako koristite širokougaoni objektiv umesto telefoto objektiva. U zavisnosti od fokusa, vrednost blende, brzina zatvarača i ISO vrednost takođe mogu da se razlikuju. Ja biram vrednost ISO 100 radi boljeg kvaliteta slike, vrednost blende od F8 do 16 za odgovarajuću dubinu polja i brzinu zatvarača od 10 do 15 sekundi. Takođe, naoružajte se strpljenjem jer treba da ugrabite trenutak kada ne duva vetar i kada su grane mirne pošto je ekspozicija dosta duga. Za vreme festivala u čast cvetanja trešnji u Koreji, cvetovi su najčešće direktno osvetljeni. Zbog toga morate biti oprezni da se ne pojavi neželjena bela rupa na fotografiji zbog prevelike ekspozicije za cvetove. Ako se boja rasvete menja, predlažem da napravite više snimaka jer možete da dobijete fotografije sa različitim efektima i raspoloženjima.

Ako koristite automatski balans bele boje, fotografije mogu biti nešto slabijeg kvaliteta jer se boje na fotografijama razlikuju za svaki presek čak i kada su ostala podešavanja ista. Najbolje je pre snimanja ručno podesiti Kelvinovu vrednost kako bi se podesila temperatura boje.

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

AAF 180 mm F2.8D ED/Režim ekspozicije: M/Blenda: 11/Brzina zatvarača: 15 sek /ISO: 100/
Balans bele boje: Kelvinova vrednost 2500/snimanje slika u RAW formatu/sRGB

Fotografije sa svetlosnim tragovima snimljene u zatvorenom – kretanje klatna

Napisao i fotografisao Heonguk Son (nadimak: Sonddadadak)

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

MF 50 mm F1.4S/Režim ekspozicije: M/Blenda: 16/Brzina zatvarača: 246 sek /ISO: 100/
Balans bele boje: Kelvinova vrednost 3130/snimanje slika u RAW formatu/sRGB

Fotografisanje geometrijskih svetlosnih tragova koristeći kretanje klatna može biti veoma interesantno. Pre svega potreban vam je konopac i mala baterijska lampa (mala lampa sa jednom sijalicom je bolje rešenje, jer svetlo ima ulogu tega), fotoaparat, stativ i kabl za daljinsko okidanje. Prvo, vežite konopac od 1-1,5 m za kraj baterijske lampe, a drugi kraj konopca pričvrstite za plafon. Postavite stativ na što manju visinu, a zatim podesite ugao fotoaparata tako što ćete objektiv okrenuti ka plafonu. Pogledajte kroz tražilo da li je na fotoaparatu podešen odgovarajući ugao prikaza. Ako je potrebno, popravite ga. Locirajte teg na sredini tražila i podesite fokus na kraj tega. Zatim, podesite fotoaparat na ručni fokus. Podesite brzinu zatvarača na režim neograničene ekspozicije (bulb). Imajte na umu da što je veći otvor blende, to su i linije deblje i obrnuto – što je manji otvor blende, linije na fotografiji su tanje. Preporučujem da koristite mali otvor blende kako bi linije bile što tanje jer se udaljenost između linija smanjuje dok teg kruži oko središta. Što se tiče formata, snimite fotografije u RAW formatu, a zatim promenite boju svetlosti pomoću programa za korekciju RAW datoteka da biste postigli bolje rezultate.

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

AF-S 17-35 mm F2.8D ED/Režim ekspozicije: M/Blenda: 16/Brzina zatvarača: 340 sek /ISO: 100/Balans bele boje: Kelvinova vrednost 3130/snimanje slika u RAW formatu/sRGB

Kada povežete kabl za daljinsko okidanje, isključite sva svetla u prostoriji, a zatim uključite baterijsku lampu (teg). Ako podignete, a zatim pustite teg, dobićete linearne pokrete. Umesto toga, pokušajte sa kružnim pokretima tako što ćete teg lagano gurnuti na jednu stranu da biste dobili oblik prikazan na prethodnoj fotografiji. Kada dobijete krug željene veličine, započnite snimanje pomoću kabla za daljinsko okidanje. Kada je blenda podešena na vrednost 16, ekspozicija bi trebalo da bude podešena na 3 do 6 minuta i trebalo bi da izaberete odgovarajući režim ekspozicije na osnovu kretanja tega. Ne zaboravite da odličnoj slici obično prethodi nekoliko manje uspešnih pokušaja. Budite uporni i uspećete.

Svetlosni trag u tišini noći

Napisao i fotografisao Minseok Son (nadimak: hooligan)

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

Naslov: Lokacija linije: Jianjae, Hamyang-gun ISO100, F8, 30 sek

Fotografisanje svetlosnog traga vozila koje se kreće planinskim putem, bez ikakvog veštačkog osvetljenja, predstavlja suštinu noćne fotografije. Ako se vozilo kreće po oštroj krivini ili niz veću nizbrdicu, svetlostni trag na noćnoj fotografiji ima dinamični kvalitet koji se teško može pronaći na drugim noćnim fotografijama. U suštini, vozila se sporije kreću po neosvetljenim planinskim putevima. Pošto maksimalna brzina zatvarača koju podržavaju DSLR AV, TV i M režimi iznosi samo 30 sekundi, funkcija neograničene ekspozicije (bulb) i kabl za daljinsko okidanje su obavezni da bi se postigla veća brzina zatvarača koja je inače neophodna za fotografisanje neprekidnog svetlosnog traga. Što se tiče objektiva, širokougaoni objektiv je mnogo prikladniji izbor od telefoto objektiva ako želite da dobijete neisprekidani svetlosni trag. Imajte na umu da ćete korišćenjem izuzetno širokog objektiva – manjeg od 20 mm – dobiti šire i jasnije svetlosne tragove na fotografiji. Za podešavanje balansa bele boje najbolje je da izaberete fluorescentni režim ili režim sijalice. Oštri kontrast između belog svetlosnog traga i tamne noći odmah će privući pažnju posmatrača. Takože, imajte u vidu da boja svetlosnog traga postaje svetlija sa nižom temperaturom boje i pokušajte da podesite balans bele boje na fluorescentni režim ili režim sijalice. Možete eksperimentišete sa različitim efektima i da primenite razne temperature boje. Za ekspoziciju je poželjno da izaberete nešto nižu vrednost. U nekim slučajevima, možda će biti potrebno da naglasite svetlosne tragove tako što ćete pozadinu učiniti tamnijom kako biste istakli dinamiku kretanja automobila pod tamnim nebom. Prema tome, potrebno je da steknete određeno iskustvo da biste mogli da istaknete svetlosne tragove u odnosu na pozadinu tako što ćete primeniti kompenzaciju ekspozicije koja je za 1 ili 2 tačke tamnija, umesto da se oslanjate na optimalnu vrednost ekspozicije. Uzevši u obzir prirodu fotografije, preporučujem izlazak sa nekoliko prijatelja umesto da na fotografisanje krećete sami. Pronalaženje automobila koji se kreće planinskim putem kasno noću je veoma teško, tako da možete da iskoristite svoj automobil za fotografisanje umesto da čekate da naiđe neko vozilo. Najbolje bi bilo da vas prijatelji odmene kod fotoaparata i pritisnu kabl za okidanje dok vi vozite automobil. Obavezno unapred proverite putanju kretanja i kompoziciju fotografije. Pronalaženje savršene kompozicije u potpunom mraku, oslanjajući se isključivo na svoja čula nije lak posao. Preporučujem da posetite lokaciju pre zalaska sunca i da razmotrite moguće putanje kretanja i unapred odlučite kako i gde želite da fotografišete svetlosne tragove.

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

Naslov: Uživanje na tihoj lokaciji: Lokalni put koji između Nonsana i Wanjua
ISO 100, F8, 221 sek

Vrhunac fotografisanja noćne panorame grada - zgrade

Napisao i fotografisao Yui-jeong Choi (nadimak: hongdangmu)

Otkrivanje tajni snimanja noćnih fotografija

M režim/ISO: 100/F8 6 sek/Balans bele boje: Podešavanje Kelvinove vrednosti/slika snimljena u sRGB jpeg formatu/Kompenzacija: 8211/Izoštreno i balans boje podešen pomoću programa Photoshop

Jedna od prednosti snimanja noćnih fotografija je fotografisanje glamuroznih svetala grada. Ako su vreme lepo i ako možete da vidite oblačiće iznad blještavog grada, imaćete osećaj da možete sve da fotografišete: grad noću, reku u blizini i ulice sa pokretnim svetlima. Međutim, ni kada je vreme ružno, ne treba da izlazite iz kuće bez fotoaparata i stativa. Bolje je biti spreman nego razočaran kada vam se ukaže dobra prilika. Mada nije tako jednostavno fotografisati veličanstvene zgrade Seula noću kao što to zvuči. Iako se možete popeti na obližnju planinu, nekada će biti potrebno da se popnete na krov neke visoke zgrade da biste otkrili nove objekte i pronašli jedinstvene i interesantne kompozicije. Na krovove zgrada bi trebalo da se penjete tek kada dobijete odgovarajuću dozvolu od upravitelja zgrade. U globalu, za fotografisanje bi trebalo da koristite najnižu ISO vrednost i da blendu podesite na vrednost F8 do 13. Kada fotografišete potpuno osvetljene zgrade, brzina zatvarača bi trebalo da bude između 2-6 i 8-13 sekundi. Da biste izbegli podrhtavanje fotoaparata, uvek koristite kabl za daljinsko okidanje, kao i postavku zaključavanja ogledala da biste sprečili pojavu vibracija. Da bih dobio jasne i živopisne svetlosne efekte, koristim režim Clear na fotoaparatu. Takođe, veoma često koristim objektiv sa efektom ribljeg oka u kombinaciji sa ekstremnim uglom prikaza zbog njegovih jedinstvenih karakteristika i efekta. Kada je objekat koji slikam previše blizu, a nemam prostora da se pomerim unazad, koristim objektiv sa efektom ribljeg oka za fotografisanje željenog objekta kako fotografija ne bi izgubila na kvalitetu. Ovo je za mene veoma efikasan metod. Neki ljudi izbegavaju ovu vrstu objektiva zbog izobličenja, ali meni se sviđaju zanimljivi efekti koje na ovaj način postižem. Jedna od prednosti je mogućnost rekonfiguracije objekata koji ne mogu da se fotografišu nijednim drugim objektivom osim objektivom sa efektom ribljeg oka. Kao što je prikazano na prethodnoj fotografiji, visoke zgrade ili više objekata može biti zajedno smešteno na jednu fotografiju što predstavlja još jednu prednost ovog objektiva. Kada fotografišete dobro osvetljene zgrade, duga ekspozicija vam nije potrebna. Pošto je osvetljenje bilo dosta slabo kada sam snimao ovu fotografiju, koristio sam manju brzinu zatvarača kako bi nebo bilo svetlije.