-
Županijska bašta u Nuenenu u proleće (1884)
Vinsent van Gog, Holandija
Poslednji put viđena: Holandija
Van Gog naslikao je ovu sliku u periodu dok je živeo sa svojim roditeljima. Ona prikazuje baštu koja se nalazila iza županijske kuće njegovog oca u kojoj su živeli tokom marta 1884. godine. Na osnovu stila i kolorita može se naslutiti da ova slika pripada njegovim ranim radovima. U daljini se vidi stara crkva, napred je žena u crnom koja se udaljava i u hodu okreće glavu, gledajući unazad prema kući. Dok županijska kuća i bašta još uvek postoje u Nuenenu u Holandiji, slika je nestala. Razbojnička krađa desila se 30. marta 2020. godine, na Van Gogov 167. rođendan. Ova slika još uvek nije pronađena, ali ostaje nada da će se i ona, poput mnogih, jednog dana ipak vratiti.
-
Portret doktora Gašea (1884)
Vinsent van Gog, Holandija
Poslednji put viđena SAD
Portret doktora Gašea je jedan od Van Gogovih najslavnijih radova. Nakon nervnog sloma i odsecanja dela svog uva, Van Gog se posvetio lečenju u stacionaru u kome je radio doktor Gaše. U početku nije bio naročito blizak sa Gašeom. Međutim, kasnije se njegovo mišljenje promenilo: „Doktora Gašea smatram pravim prijateljem... toliko ličimo jedan na drugog, fizički, ali i mentalno.“ Posmatranjem portreta može se naslutiti ta blaga sličnost sa umetnikom.
Japanski biznismen Rjoei Saito je 15. maja 1990. godine kupio ovu sliku za 82,5 miliona dolara, a kasnije izjavio da nakon smrti želi da ga kremiraju zajedno sa njom. Veruje se da se ova slika sada nalazi u privatnoj švajcarskoj kolekciji, iako ovaj dobri doktor nije viđen još od 1990. godine.
-
Slikar na putu za posao
Vinsent van Gog, Holandija
Poslednji put viđena: Nemačka
Ovo ulje na platnu iz 1888. godine vrlo verovatno predstavlja autoportret umetnika iz vremena provedenog u Arlu. Na njemu se može uočiti čitav skup tehnika po kojima je Vinsent van Gog najpoznatiji: gusti i teški slojevi boja, nanosi toliko debeli da izgledaju poput skulpture. Za nju se mislilo da ju je slučajno uništila zalutala saveznička bomba tokom Drugog svetskog rata, u vreme dok je bila smeštena u muzeju „Kajzer-Fridrih” u Magdeburgu u Nemačkoj.
Van Gog je često bio meta; 1991. godine čak 20 njegovih dela je ukradeno iz muzeja „Van Gog” u Amsterdamu, a njihova ukupna procenjena vrednost iznosila je negde oko 500 miliona dolara. Iz istog muzeja 2002. godine uzeto je nekoliko Van Gogovih slika, ali su pronađene u kući mafijaškog bosa u okolini Napulja 2016. godine.
-
Bela patka
Žan Batist Udri, Francuska
Poslednji put viđena: Velika Britanija.
Udri je bio poznat kao dvorski slikar Luja XV. Iako je uglavnom stvarao portrete, njegova pasija je bilo slikanje mrtve prirode sa voćem i životinjama. Procenjene vrednosti od 8 miliona dolara, ova mrtva priroda iz 18. veka ukradena je iz kolekcije markiza Kolmondelija na imanju Hoton Hol u Engleskoj 1992. godine.
Neki istražitelji su ubeđeni da je dospela u ruke romske bande koja se kretala tom oblašću. Kriminalci ponekad kradu u nadi da će naići na kolekcionara umetničkih dela, onako kako se može videti na filmu. Ali, umesto da visi na zidu dnevne sobe razbojnika, bivši policijski službenik rekao je da je slika sakrivena u potkrovlju zabačene, polusrušene kuće u močvarnoj oblasti Njukasla. Još uvek čeka da bude pronađena.
-
Pogled na Over-sur-oaz
Pol Sezan, Francuska
Poslednji put viđena: Velika Britanija
Sezan, jedan od revolucionara u istoriji umetnosti, uveo je uzbudljiv stil koji se razlikovao od svega do tada viđenog i postao je inspiracija njegovim sledbenicima. Njegova veština posebno se ogledala u prikazivanju iskrivljene perspektive kojom se unosi veća dramatičnost, kao što se i na ovom pejzažnom prikazu grupe seoskih kuća to može videti.
Lopovi, verovatno inspirisani njegovom veštinom menjanja perspektive, iskoristili su buku novogodišnje noći 1999. godine i ukrali sliku kao po filmskom scenariju. Sama krađa uključivala je penjanje po spoljašnjim zidinama zgrade, razbijanje prozora, spuštanje niz uže i dimnu bombu. Uz pomoć običnog ventilatora dim su usmeravali ka CCTV kamerama i na taj način ih onesposobili. Alarm se oglasio, ali je dim zavarao obezbeđenje koje je pomislilo da se radi o požaru, zbog čega su, umesto da intervenišu, pozvali vatrogasce, dajući tako lopovima dovoljno vremena za beg.
-
Strašni sud (1808)
Vilijam Blejk, Velika Britanija
Poslednji put viđena: Velika Britanija
Izuzetan i višestruko talentovan mističar britanske umetnosti, Vilijam Blejk bio je briljantan slikar, izdavač, ali i još puno toga, a njegova poezija se i danas čita u školama širom sveta („Tigar”).
Inspirisana Mikelanđelovom freskom „Strašni sud” iz Sikstinske kapele, ova ogromna Blejkova izgubljena slika prikazuje vaskrsavanje mrtvih i odlazak u raj ili pakao. Tvrdio je da je celog svog života ima „vizije”, a mnoge njegove slike i pesme su upravo njihova manifestacija. Na ovoj verziji izgubljenog Strašnog suda naslikanog 1808. godine figure simbolizuju ideje i verovatno su bile živopisno obojene. Planirana je da predstavlja najvažnije delo njegove izložbe 1810. godine, međutim izložbe je otkazana, a ova slika, zajedno sa mnogim drugim radovima iz te postavke, bila je izgubljena.
-
Leto (oko 1644)
David Teniјers Мlađi, Holandija
Poslednji put viđena: Portugal
Alegorija u umetnosti podrazumeva korišćenje figura ili simbola kojima se označava koncept. U proučavanju simbola u umetnosti ili ikonografiji, slike predstavljaju vizuelne zagonetke. Preko njih umetnik želi da mi, kao posmatrači, sami aktivno osetimo umetničko delo i pokušamo da dokučimo njegovo značenje.
„Leto” je jedna od slika iz serije Alegorija četiri godišnja doba holandskog umetnika Davida Tenijersa Mlađeg. Iako najpoznatiji po slikanju nepristojnih scena iz kafana, ovaj alegorijski niz odiše trezvenošću. Vidimo žeteoce koji vredno rade po vrelom danu, jednu celinu stvorenu s namerom da asocira na leto. Tenijers je naslikao nekoliko verzija ove serije slika; nažalost, jedna verzija „Leta” je ukradena iz Nacionalnog muzeja antičke umetnosti u Portugaliji 1974. godine, a potraga za njom još uvek traje.
-
Most Čering kros (1899-1904)
Klod Mone, Francuska
Poslednji put viđena: Velika Britanija., Rumunija, Holandija
Mone je naslikao čak 37 verzija mosta Čering kros i najmanje 40 verzija mosta Vaterlo. Bio je fasciniran uticajem koju svetlost ima na predmete koje slika. I vraćao bi im se iznova, oslikavajući ih u različitim godišnjim dobima, a svaki put sa blagom, suptilnom razlikom. Verzije koje se privukle pažnju su dve slike ukradene u oktobru 2012. godine iz roterdamske Kunstal galerije. Majka jednog osumnjičenog izjavila je da je sliku „Most Vaterlo”, koja se nalazila među ukradenim slikama, spalila u svojoj rerni u kući u Rumuniji. To je bio njen očajnički pokušaj da uništi dokaze protiv sina. Policija jeste pronašla tragove pigmenata u njenoj rerni, ali ne u meri koja bi potvrdila njene tvrdnje.
-
Most Vaterlo (1899-1904)
Klod Mone, Francuska
Poslednji put viđena: Velika Britanija., Rumunija, Holandija
Mone je naslikao čak 37 verzija mosta Čering kros i najmanje 40 verzija mosta Vaterlo. Bio je fasciniran uticajem koju svetlost ima na predmete koje slika. I vraćao bi im se iznova, oslikavajući ih u različitim godišnjim dobima, a svaki put sa blagom, suptilnom razlikom. Verzije koje se privukle pažnju su dve slike ukradene u oktobru 2012. godine iz roterdamske Kunstal galerije. Majka jednog osumnjičenog izjavila je da je sliku „Most Vaterlo”, koja se nalazila među ukradenim slikama, spalila u svojoj rerni u kući u Rumuniji. To je bio njen očajnički pokušaj da uništi dokaze protiv sina. Policija jeste pronašla tragove pigmenata u njenoj rerni, ali ne u meri koja bi potvrdila njene tvrdnje.
-
Pejzaž(1917)
Jožef Lampert Nemeš, Mađarska
Poslednji put viđena: Mađarska
Ovaj veličanstven pejzaž mađarskog slikara Jožefa Lamperta Nemeša činio je jednu od dve slike u privatnom vlasništvu, a nestao je iz skladišta MODEM centra Moderne i savremene umetnosti u Debrecinu u Mađarskoj. Skloni smo da pljačke umetničkih dela doživljavamo na osnovu odgledanih filmova, a postoji mnogo primera koji bi odgovarali ovom prilično romantičnom utisku. Uz podatak da postoji na desetine hiljada prijavljenih pljački svake godine (ne računajući one neprijavljene), dolazimo do zaključka da su arhivi i skladišta popularne mete, jer mogu proći i meseci pre nego što bilo ko nešto i primeti.
Međutim, da bi ciljano delo bilo ukradeno iz skladišta, potrebno je znati da se ono nalazi baš na tom mestu. Slučajevi krađe poput ove ukazuju da su lopovi unapred i tačno znali šta traže. Iako se smatra da je naručena krađa retka pojava, u ovakvim slučajevima stvar je ipak malo sumnjiva.
-
Mitološka scena sa mladim Bahusom
Jakob Jordans, Belgija
(Fotografska arhiva Muzeja umetnosti, Lođ)
Poslednji put viđena: Poljska
Ovo remek-delo velikog holandskog majstora stare škole Jakoba Jordansa jedno je među hiljadama dela ukradenih iz Poljske tokom Drugog svetskog rata. U svim aspektima njegovih dela može se videti ogroman uticaj Rubensa, čitavu generaciju starijeg i takođe iz Antverpa. U ovom delu, Bahus, antički bog vegetacije, vina i plodnosti, prikazan je kao malo dete okruženo menadama (ženske nimfe) i satirima (pola čovek, pola jarac).
Čitave kolekcije neobično bogatog kulturnog nasleđa Poljske konfiskovale su ruska Crvena armija i nacistička jedinica za krađu umetničkih dela i arhiva, ERR. Iako je dosta njih vraćeno, većina dela se ipak smatra nestalim, a jedno od njih je i ovo Jordansovo. Uzeto je iz Muzeja istorije i umetnosti „J. K. Bartosevic” u Lođu, a gde se sada nalazi i dalje je misterija.
-
Kloi i Ema
Barbora Kislikova, Republika Češka
Poslednji put viđena: Norveška
Ubrzo nakon preseljenja u Oslo, Barbori Kislikovoj su ukrali dve najvažnije slike. Njena dela postala su poznata širom sveta tek nakon premijere njenog dokumentarca „Slikar i lopov” na filmskom festivalu Sandens 2020. godine. Radi se o istinitoj priči o tome kako se neočekivano sprijateljila sa mladićem koji joj je ukrao slike.
Njena prevelika, fotorealistična dela imala su ograničenu publiku van Norveške – sve do izlaska ovog filma – odakle se može zaključiti da je motiv ove krađe verovatnije bila strast, a ne koristoljublje. Većina lopova ne zna ništa o umetnosti koju prisvaja, već je smatraju samo prenosivom, vrlo vrednom robom. Ovaj slučaj je neobičan i po tome što su uhapšeni lopovi tvrdili da se ne sećaju ničega, pa ni toga šta su uradili sa slikama, zbog toga što su bili „onesposobljeni“.
